Studenti

Prijava za praksu/posao

Prijava za posao predstavlja dokument u štampanom ili elektronskom obliku kojim se kandidat javlja na konkurs organizacije za upražnjeno radno mesto. To je Vaša „lična karta“ i zbog toga mora da sadrži sve potrebne elemente koji će vas predstaviti poslodavcu u najboljem svetlu, na jasan, koncizan i strukturiran način.

Prijava za posao se sastoji od radne biografije i propratog (motivacionog) pisma. U većini slučajeva kandidati moraju sami da kreiraju svoju radnu biografiju i propratno pismo. Međutim, sve je više organizacija koje zahtevaju uniformne podatke (radi lakše uporedivosti tokom obrade), koji se mogu arhivirati u bazama podataka, tako da kandidati najčešće elektronski popunjavaju tipske prijave za posao.

 

Savetovanje

Kod nas možete kreirati CV, možemo Vas pripremiti za poslovni intervju, možemo Vam pomoći u izradi motivacionog i pisma preporuke, možemo Vas posavetovati na temu odluka o daljem studiranju, započinjanju karijere i promeni u karijeri, i sve to putem individualnog savetovanja i kroz program vršnjačke edukacije.

Koncept individualnih savetovanja i vršnjačke edukacije usaglašen je sa najboljim univerzitetskim praksama podržan od strane programa TEMPUS Project CareerS – Development of Career Guidance Aimed at Improving Higher Education in Serbia.

 

Selekcija kandidata

Selekcija kandidata je proces koji podrazumeva korišćenje standardizovanih metoda i tehnika u cilju odabira kandidata koji najbolje odgovaraju zahtevima poslodavca za upražnjeno radno mesto. Proces selekcije se razlikuje od jedne do druge organizacije pa čak i od jednog do drugog upražnjenog radnog mesta. U načelu, čitav proces vodi kvalifikovano osoblje ljudskih resursa zajedno sa službama i timovima u kojima će raditi potencijalni kandidati.

Podaci sa domaćeg tržišta rada pokazuju da poslodavci dobijaju u proseku 150 prijava za svako upražnjeno radno mesto. Zbog toga je proces selekcije segmentiran i kod većine organizacija, sastoji se od sledećih koraka:

  • Provera radnih prijava
  • Testiranje
  • Intervjuisanje
  • Provera biografskih podataka

 

Intervju

Intervju je metod procene koji treba da pruži informacije o stručnosti, istraži motivaciju i očekivanja i proceni pogodnost kandidata na osnovu zahteva upražnjenog radnog mesta. To je obično usmeni razgovor između procenjivača i kandidata i može se organizovati na više načina:

Prema učesnicima

  • Jedan-na-jedan: između kandidata i procenjivača
  • Naizmenični: 2+ procenjivača naizmenično intervjuišu svakog kandidata
  • Panel: 2+ procenjivača koji istovremeno intervjuišu više kandidata
  • Grupni: 2+ kandidata koje istovremeno intervjuišu procenjivači

Prema strukturi

  • Nestruktuirani: ne postoje unapred pripremljena pitanja, već se pitanja postavljaju spram kandidata
  • Struktuirani: unapred pripremljena pitanja, ista za sve kandidate i time lako uporediva

Prema tipu pitanja

  • Bihevioralni: fokusira se na obrasce ponašanja i postignuća iz prethodnog iskustava
  • Situacioni: fokusira se na ispoljena ponašanja spram pretpostavljene situacije

 

Bihevioralni intervju

Zasnovan na uverenju da je prošlost pouzdan pokazatelj budućnosti, ovaj tip intervjua se fokusira na specifične situacije iz prethodnih iskustava u kojima su uočeni obrasci ponašanja kandidata prilikom rešavanja problema. Zbog toga kandidati mogu da se pozovu na bilo koja ponašanja iz njihove prošlosti, što ne ograničava intervju samo na radnu prošlost, već na celokupno životno iskustvo (obrazovanje, lični interesi, privatan život itd).

Procenjivač koristi široku lepezu pitanja kojima istražuje sve parametre od interesa za selekciju. Pitanja su osmišljena tako da izazovu odgovore koji će sugerisati na već ispoljena ponašanja kandidata:

  • Recite mi kada ste … ?
  • Dajte mi primer neke situacije u kojoj se može prepoznati (u kojoj je ispoljena) neka Vaša veština … ?
  • Opišite mi situaciju kada ste morali da … Kako ste Vi to rešili?
  • Zbog čega ste odlučili da … ?
  • Prisetite se vremena kada … Šta ste Vi preduzeli …?

 

Situacioni intervju

Situacioni intervju je baziran na rešavanju hipotetičke situacije koja može da nastane na poslu i sposobnosti kandidata da proceni problem i odredi kako bi se ponašao u takvim okolnostima. Prvo se rezimira situacija, a to je obično nešto što se desilo ili može da se desi na tom radnom mestu, potom sledi pitanje otvorenog tipa:

      • Šta biste Vi uradili/preduzeli?
      • Kako ćete rešiti novonastalu situaciju?
      • Na koji način biste …?

Ovaj pristup zasnovan je na pretpostavci da se stvarno ponašanje kandidata na budućem radnom mestu može predvideti njegovim odgovorima, tj. promišljanjem i rešenjima koje on nudi u simuliranoj situaciji. Pitanja koja se tom prilikom mogu postaviti su prikladnija ukoliko kandidati nemaju radno iskustvo u vezi upražnjenog radnog mesta. Na taj način kandidat se suočava sa nizom novih situacija u kojima nema profesionalnog iskustva („ličnu matricu ponašanja“) čime se pokazuje njegova kreativnost, snalažljivost i dr.

Uspešno obavljena selekcija podrazumeva da će primljeni kandidat u potpunosti odgovarati profesionalnim i ličnim zahtevima radnog mesta. Intervju je najvažniji (ponekad i jedini) deo procesa selekcije i zato morate biti pripremljeni za razgovor.